C u k u r - c e s m a Beograd
Cukur-cesma ili, u prevodu, duboka cesma, ima i duboko znacenje za sam Beograd, istorijsko znacenje. Tu je, u velikoj meri, odredjena i sudbina ovog grada. Kada iz Vasine ulice skrenete u Dobracinu ulicu i spustate se nize ka Dorcolu, pored niza kuca sagradjenih izmedju dva rata, nailazite na decaka od bronze i natpis:"U spomen dogadjaja od 26.maja 1862.godine na Cukur cesmi"... Na taj dan na tom mestu ubijen je trinaestogodisnji Sava Petkovic, segrt u radnji "Spram Ibrahim-pasinog hana" koga je gazda Aleksa, ne zna se pouzdano prezime, Nikolic ili Popovic, poslao tog vrelog dana po vodu na cesmu. Bila je nedelja, sest sati uvece. Nedaleko odatle odrzava se i svadba. Na svadbi je i Sima Nesic, tridesetjednogodisnjak, prevodilac gradske varosi, covek koji je govorio sedam jezika. Po Simi Nesicu nosi ime danasnja Simina ulica. Postoje razne verzije dogadjaja koji je usledio, drzacemo se verzije koju je ispricao Karlo Perolo, gostionicar i sluzbenik kod italijanskog konzula. Prema tom svedocenju, decak Sava Petkovic je sipao vodu na cesmi, cekajuci da se testija napuni. Iznenada su se iza njega stvorila trojica turskih vojnika, trazeci da piju iz njegove testije. On nije dao i vojnik ga je ubo bajonetom ili udario punom testijom po glavi. Da li je decak ubijen i ranjen, ni danas se ne zna sa sigurnoscu, ali posto se kasnije nigde u dokumentima ne pominje ziv Sava Petkovic, pretpostavlja se da je odmah ubijen. Cuvsi da se nesto desava, na lice mesta je odmah dotrcao Sima Nesic, sa srpskim zandarmima, ali je i on ubijen odmah. To je bio povod za veliku tucu u kojoj su Srbi opkolili Turke, tu se nekako stvorio zapovednik srpske straze Ivko Prokic i oslobodio Turke i da ne bi doslo do gorih posledica, poveo ih do kapija Beogradske tvrdjave, gde je bilo tursko uporiste. Cim je ostavio vojnike i okrenuo se da se vrati u grad, ubijen je mucki, sa ledja. Kad se sve saznalo, doslo je do velikih borbi u varosi. Knez Mihajlo Obrenovic salje ultimatum Turcima da napuste varos. Situacija se smirila u ponedeljak, a u utorak su, iznenada, grunuli turski topovi sa Kalemegdana i tom prilikom poginulo je 20 Srba, a izgorelo je 20, a osteceno 357 kuca. Bombardovanje je naredio Asir-pasa i tako prekrsio prethodni sporazum. Knez Mihajlo je proglasio ratno stanje i mobilisao 15000 ljudi. Posle toga doslo je do novog primirja a iz Turske carevine poslat je Vefik-efendija da ispita sta se stvarno desilo. Posle saslusanja ocevica, Karla Perola, i uz posredovanje velikih sila, 23.avgusta/4.septembra 1862.godine,prema Kanliskom protokolu, Turci zauvek odlaze iz Srbije. U potpisivanju ugovora, veliku ulogu imao je, svojom miroljubivom politikom, Ilija Garasanin, tadasnji ministar po kome nosi ime danasnja Garasaninova ulica u Beogradu, odmah ispod Tasmajdana.
Ceo dogadjaj kod Cukur-cesme ima istorijski znacaj za Srbiju jer Turci odlaze posle pet vekova.
Cukur cesma je delo vajara Simeona Roksandica iz 1922.godine a kao model za spomen cesmu posluzio je Vlastimir Petkovic-Kepa, nekadasnji fudbaler i vrsnjak ubijenog Save Petkovica.